Por­tre­ti pri­ka­zu­ju Iva Gold­ste­i­na, ko­ji i na­kon de­vet da­na pri­tvo­ra u hr­vat­skoj po­li­cij­skoj sta­ni­ci iz­gle­da smi­re­no. Na jed­noj od fo­to­gra­fi­ja na­la­zi se broj 28.888 i da­tum 21. april 1941.
Se­dam­de­set i šest go­di­na na­kon što ih je sni­mio po­li­cij­ski fo­to­graf, por­tre­ti se u for­mi trip­ti­ha na­la­ze na zi­du spa­va­će so­be Goldsteinovog si­na Da­ni­e­la, u jed­nom od si­vih stam­be­nih blo­ko­va za­gre­bač­ke če­tvr­ti Za­pru­đe. Da­ni­el, 85-go­di­šnji isto­ri­čar i ak­ti­vi­sta za ljud­ska pra­va, imao je de­vet go­di­na na po­čet­ku Dru­gog svjet­skog ra­ta ka­da mu je dje­tinj­stvo uni­šte­no hap­še­njem oca u tek osno­va­noj Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj. Ivo Gold­ste­in bio je je­dan od pr­vih Je­vre­ja ko­ji su uhap­še­ni u Kar­lov­cu. Za­vr­šio je u lo­go­ru Ja­dov­no, smje­šte­nom u pod­nož­ju Ve­le­bi­ta, gdje je i ubi­jen u 41. go­di­ni.
Da­ni­el, ko­ji je u znak sje­ća­nja na svog oca na­kon ra­ta pro­mi­je­nio pre­zi­me u Ivi­ni (Ivin sin), ka­že da ni sam ne bi bio me­đu ži­vi­ma da se kao 10-go­di­šnji dje­čak ni­je pri­dru­žio par­ti­za­ni­ma pod vođ­stvom Jo­si­pa Bro­za Ti­ta.
– Ne­du­go na­kon što sam se pri­dru­žio par­ti­za­ni­ma, čla­no­vi mo­je po­ro­di­ce, uklju­ču­ju­ći ba­ku i dje­da ko­ji su me do ta­da ču­va­li, ubi­je­ni su u lo­go­ri­ma NDH. Ni­je se uspio spa­si­ti ni moj stric ko­ji je ubi­jen u Aušvi­cu – ka­že Ivin.
S ob­zi­rom na nje­go­vu ži­vot­nu pri­ču, ni­je ču­do da je Ivin ljut zbog ra­stu­ćih gla­so­va u Hr­vat­skoj ko­ji na­sto­je uma­nji­ti raz­mje­re usta­ških zlo­či­na po­či­nje­nih u Dru­gom svjet­skom ra­tu.
Na­kon pri­klju­če­nja Hr­vat­ske Evrop­skoj uni­ji 2013. go­di­ne, po­li­tič­ka kli­ma do­bi­ja iz­ra­že­ni­ji de­sni pred­znak, pa apo­lo­ge­ti usta­štva otvo­re­no za­stu­pa­ju svo­je sta­vo­ve na dru­štve­nim mre­ža­ma, u am­fi­te­a­tri­ma i naj­gle­da­ni­jim te­le­vi­zij­skim ter­mi­ni­ma.
U knji­ža­ra­ma je ta­ko mo­gu­će pro­na­ći mo­no­gra­fi­je u ko­ji­ma se po­ku­ša­va ospo­ri­ti te­za da je Ja­se­no­vac bio usta­ški lo­gor smr­ti, a i me­đu is­tak­nu­ti­jim po­li­ti­ča­ri­ma po­sto­je oni ko­ji sum­nja­ju u ge­no­cid­nu na­rav Pa­ve­li­će­vog re­ži­ma. Kri­ti­ča­ri ka­žu da je ri­ječ o re­vi­zi­o­ni­zmu ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ne­ga­ci­ju Ho­lo­ka­u­sta i ge­no­ci­da po­či­nje­nih u NDH.
– Ne­gi­ra­nje da je Ja­se­no­vac bio lo­gor smr­ti u me­ni iza­zi­va ve­li­ko ogor­če­nje – re­kao je Ivin.
– Sma­tram da su re­vi­zi­o­ni­sti ko­ji tvr­de ta­ko ne­što zlo­čin­ci jer svo­jim la­ži­ma ubi­ja­ju žr­tve po dru­gi put. Ne znam ka­ko vla­da mo­že to da do­zvo­li ogor­čen je Ivin.
Ak­ti­vi­sti za ljud­ska pra­va tvr­de da se ne­ko­li­ko po­sled­njih ko­a­li­cij­skih vla­da, pred­vo­đe­nih HDZ-om, pra­ve sli­je­pi na bu­đe­nje neo­fa­ši­stič­ke no­stal­gi­je, či­me do­pu­šta­ju bu­ja­nje go­vo­ra mr­žnje. Ta­ko­đe, op­tu­žu­ju dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je da ne spro­vo­de Ka­zne­ni za­kon ko­jim se za­bra­nju­je jav­no po­ri­ca­nje, znat­no uma­nji­va­nje ili odo­bra­va­nje zlo­či­na ge­no­ci­da.
Efra­im Zu­rof, ko­ji je vi­še od 40 go­di­na po­sve­tio go­nje­nju na­ci­sta u sklo­pu Cen­tra „Si­mon Vi­e­sent­hal”, opi­su­je Hr­vat­sku kao jed­nu od dr­ža­va ko­ja je ne­ka­da bi­la ko­li­jev­ka Ho­lo­ka­u­sta, a da­nas je „ko­li­jev­ka nje­go­ve dis­tor­zi­je”. Hr­vat­sku smje­šta uz Esto­ni­ju, Litvaniju, Letoniju, Ukra­ji­nu, Ma­đar­sku i dje­lo­mič­no Polj­sku, od­no­sno uz ze­mlje is­toč­ne Euro­pe u ko­ji­ma je, ka­ko ka­že, pri­sut­na se­lek­tiv­na am­ne­zi­ja po pi­ta­nju zlo­či­na ko­je su po­či­ni­li ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti, kvi­slin­zi i lo­kal­ni an­ti­se­mi­ti.
– Ono što je spe­ci­fič­no za ove dr­ža­ve je­ste da ne­ka­da­šnje bor­ce za ne­za­vi­snost i pro­tiv ko­mu­ni­zma na­sto­je pre­tvo­ri­ti u na­ci­o­nal­ne he­ro­je – re­kao je Zu­rof.
U znak pro­te­sta zbog, ka­ko tvr­de, bla­go­na­klo­no­sti vla­de pre­ma sim­pa­ti­ze­ri­ma usta­štva, pred­stav­ni­ci srp­ske i je­vrej­ske za­jed­ni­ce kao i an­ti­fa­ši­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja po­sled­nje dvi­je go­di­ne boj­ko­tova­li su dr­žav­nu ko­me­mo­ra­ci­ju u Ja­se­nov­cu. Po­seb­no ih je raz­lju­ti­la plo­ča s nat­pi­som „Za dom sprem­ni”, od­no­sno s usta­škim ekvi­va­len­tom na­ci­stič­kom po­zdra­vu „Si­eg Heil”, ko­ju su u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ja­se­no­vač­kog lo­go­ra u no­vem­bru pro­šle go­di­ne po­di­gli hr­vat­ski ve­te­ra­ni ra­ta 1990-ih.
Plo­ča s ukle­sa­nim „Za dom sprem­ni”, slo­ga­nom iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, u Ja­se­nov­cu se na­la­zi­la sve do sep­tem­bra. Na­kon što je mje­se­ci­ma kri­ti­ko­va­na zbog to­ga što ni­je re­a­go­va­la na po­sta­vlja­nje plo­če, vla­da je u sep­tem­bru do­ni­je­la od­lu­ku da je pre­mje­sti u obli­žnju Nov­sku. Mno­gi sma­tra­ju da je i da­lje ri­ječ o lo­šoj od­lu­ci ko­ja je do­ne­se­na pre­ka­sno.
– Ka­da se poč­nu do­ga­đa­ti fa­ši­stič­ke po­ja­ve u dru­štvu, on­da to kod Je­vre­ja iza­zi­va ne­la­go­du – re­kla je Sa­nja Zo­ri­čić Ta­ba­ko­vić, su­di­ja i pred­stav­ni­ca je­vrej­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Za­gre­bu.
– Ali ka­da nad­le­žna ti­je­la ne re­a­gu­ju, to iza­zi­va strah jer on­da ne zna­te ku­da nas to za­pra­vo mo­že od­ve­sti – na­vo­di ona.
Me­đu naj­gla­sni­je re­vi­zi­o­ni­ste spa­da­ju čla­no­vi Dru­štva za is­tra­ži­va­nje tro­stru­kog lo­go­ra Ja­se­no­vac, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je u či­jem se član­stvu na­la­ze no­vi­na­ri, uči­te­lji, uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri i ka­to­lič­ki sve­šte­ni­ci. Čla­no­vi Dru­štva za­stu­pa­ju te­o­ri­ju da je Ja­se­no­vac za vri­je­me usta­ša bio tek rad­ni lo­gor, te da je lo­go­rom smr­ti po­stao tek ka­da su ga na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta pre­u­ze­li Ti­to­vi par­ti­za­ni. Ri­ječ je o te­o­ri­ji ko­ja ne­ma upo­ri­šte u ne­bro­je­nim slu­žbe­nim do­ku­men­ti­ma i svje­do­čan­stvi­ma, kao ni u ra­do­vi­ma emi­nent­nih svjet­skih isto­ri­ča­ra i struč­nja­ka za Ho­lo­ka­ust.
Isto­ri­čar­ka i pred­sjed­ni­ca Uprav­nog vi­je­ća Spo­men-pod­ruč­ja Ja­se­no­vac Na­ta­ša Ma­ta­u­šić ka­že da ne po­sto­je do­ka­zi da su ju­go­slo­ven­ski ko­mu­ni­sti vo­di­li lo­gor na­kon ra­ta.
– Oni [članovi Druš­tva] upo­tre­blja­va­ju do­ku­men­ta ko­ja se ču­va­ju u Dr­žav­nom ar­hi­vu i ko­ja smo mi go­di­na­ma ko­ri­sti­li, sa­mo ih in­ter­pre­ti­ra­ju ona­ko ka­ko im od­go­va­ra. Na pri­mjer, či­nje­ni­cu da je smrt oso­be ko­ja je u Ja­se­nov­cu ubi­je­na 1943. pro­gla­še­na 1946. oni ko­ri­ste kao do­kaz da je ta oso­ba uisti­nu ubi­je­na 1946. go­di­ne – ob­ja­šnja­va ona.
Se­kre­tar Dru­štva Igor Vu­kić bra­ni rad te or­ga­ni­za­ci­je.
– Mi ka­že­mo da je to ono što smo pro­na­šli i za­i­sta ni­smo ni­šta za­ta­ji­li što nam ne ide u pri­log – ka­že Vu­kić.
On tvr­di da Ja­se­no­vac za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta ni­je bio lo­gor smr­ti.
Na po­sta­vlja­nje plo­če u Ja­se­nov­cu vla­da je u de­cem­bru pro­šle go­di­ne od­go­vo­ri­la osni­va­njem po­seb­nog vi­je­ća sa­sta­vlje­nog od struč­nja­ka či­ji je za­da­tak sa­sta­vi­ti pre­po­ru­ke „za su­o­ča­va­nje s pro­šlo­šću”. Vu­kić ka­že da je Dru­štvo za is­tra­ži­va­nje tro­stru­kog lo­go­ra Ja­se­no­vac od ta­da­šnje vla­de za­tra­ži­lo da nje­go­vi čla­no­vi su­dje­lu­ju u ra­du vi­je­ća, ko­jem je za­da­tak i da usta­no­vi ka­ko bi se isto­ri­ja tre­ba­la pre­da­va­ti u ško­la­ma, te ko­je bi godišnjice tre­ba­lo slu­žbe­no ko­me­mo­ri­sa­ti.
Pre­ma Vu­ki­će­vim tvrd­nja­ma, pred­log je po­dr­žao Bo­žo Pe­trov ko­ji je u tom pe­ri­o­du oba­vljao du­žnost pred­sjed­ni­ka Sa­bo­ra i Mo­sta, stran­ke ko­ja je ta­da bi­la dio vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je.
Vu­kić ka­že da su nji­ho­vi „pri­ja­te­lji iz ze­mlje, Evro­pe i svi­je­ta” po­sla­li do­pi­se u ko­ji­ma su se za­lo­ži­li za to da se čla­no­vi Dru­štva uklju­če u rad vi­je­ća, te da su te do­pi­se adre­si­ra­li na Pe­tro­va.
Sre­di­nom fe­bru­a­ra, dvi­je sed­mi­ce pri­je ne­go što je vi­je­će slu­žbe­no oform­lje­no, Pe­trov je pre­mi­je­ru Plen­ko­vi­ću upu­tio do­pis u ko­jem mu je pro­sli­je­dio pri­sti­gle po­ru­ke po­dr­ške.
– Ovim Vam pu­tem u pri­vit­ku do­sta­vljam pred­lo­ge da se u rad po­vje­re­ni­štva za su­o­ča­va­nje s pro­šlo­šću uklju­če pred­stav­ni­ci Dru­štva za is­tra­ži­va­nje tro­stru­kog lo­go­ra Ja­se­no­vac, na­pi­sao je u do­pi­su ko­ji je ustu­pljen Bal­kan­skoj is­tra­ži­vač­koj mre­ži (BIRN).
Me­đu­tim, BIRN ni­je do­bio na uvid pro­sli­je­đe­ne pred­lo­ge, kao ni in­for­ma­ci­ju o to­me ko ih je po­slao.
Pe­trov je od­bio po­ziv za in­ter­vju, ali Ru­ži­ca Po­po­vić, port­pa­rol­ka Mo­sta, ka­za­la nam je ka­ko či­nje­ni­ca da je pro­sli­je­dio do­pi­se ne zna­či i da ih po­dr­ža­va.
Vla­da je na kra­ju od­bi­la mol­bu Dru­štva za su­dje­lo­va­njem u ra­du vi­je­ća.
Priredio: M.S.


Po­zna­ti re­vi­zi­o­ni­sti

Ak­ti­vi­sti za ljud­ska pra­va tvr­de da uma­nji­va­nje zlo­či­na po­či­nje­nih u Dru­gom svjet­skom ra­tu ne pred­sta­vlja ni­šta no­vo u Hr­vat­skoj. Ta­kve su po­ja­ve bi­le po­seb­no uče­sta­le to­kom ra­ta 1990-ih, ka­da je an­ti­srp­ski sen­ti­ment bio iz­ra­zi­to pri­su­tan.
Go­di­ne 1989. ob­ja­vlje­na je knji­ga „Bes­pu­ća” ko­ju pot­pi­su­je Fra­njo Tuđ­man, pr­vi hr­vat­ski pred­sjed­nik iza­bran na de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma. U knji­zi tvr­di da se pro­cje­ne od šest mi­li­o­na ubi­je­nih Je­vre­ja u Ho­lo­ka­u­stu za­sni­va­ju na „pre­vi­še emo­ci­o­nal­no pri­stra­snim svje­do­čan­stvi­ma i na jed­no­stra­nim i pre­tje­ra­nim po­da­ci­ma po­rat­nog ob­ra­ču­na­va­nja rat­nih zlo­dje­la i raz­ra­ču­na­va­nja s po­ra­že­nim po­či­ni­te­lji­ma rat­nih zlo­či­na”.
– Je­vrej osta­je Je­vrej, pa i u lo­go­ru Ja­se­no­vac. Oni su u lo­go­ru za­dr­ža­li sve svo­je ma­ne no s tim da su one sa­da vid­ni­je. Se­bič­nost, lu­kav­stvo, ne­so­lid­nost, tvr­dič­luk, pod­mu­klost i kon­fi­dent­stvo su nji­ho­ve glav­ne od­li­ke – pi­sao je Tuđ­man. Po­li­ti­ko­lo­zi tvr­de da je Tuđ­man bio pr­vi po­li­ti­čar ko­ji je po­ku­šao iz­jed­na­či­ti fa­ši­stič­ke zlo­či­ne s oni­ma ko­je su po­či­ni ko­mu­ni­sti, uklju­ču­ju­ći ubi­stva usta­ša, za­tvo­re­ni­ka NDH i ci­vi­la ko­ja su po­či­ni­li ju­go­slo­ven­ski par­ti­za­ni ne­po­sred­no po za­vr­šet­ku ra­ta.
U me­đu­vre­me­nu, Stje­pan Me­sić, dru­gi hr­vat­ski pred­sjed­nik, ove go­di­ne je od­stu­pio s du­žno­sti po­ča­snog pred­sjed­ni­ka Sa­ve­za an­ti­fa­ši­stič­kih bo­ra­ca i an­ti­fa­ši­sta na­kon što su se u jav­no­sti po­ja­vi­li snim­ci iz 1992. na ko­ji­ma do­vo­di u pi­ta­nje ka­rak­ter ja­se­no­vač­kog lo­go­ra.
– Lju­di su ubi­ja­ni, ali pri­je do­la­ska u Ja­se­no­vac. Kad bi ne­ko do­šao u Ja­se­no­vac, on je prak­tič­no bio spa­sen jer bio je po­tre­ban kao rad­nik – ka­zao je Me­sić.


Za­bra­ni­ti rad Dru­štva

Na­ta­ša Ma­ta­u­šić iz Spo­men-pod­ruč­ja Ja­se­no­vac sma­tra da bi tre­ba­lo za­bra­ni­ti rad Dru­štva.
– Ono što oni do­i­sta ra­de je ne­gi­ra­nje ge­no­ci­da i Ho­lo­ka­u­sta ko­ji su po­či­nje­ni u NDH, re­kla je ona.
Upi­tan da od­go­vo­ri na ta­kve tvrd­nje, Vu­kić je re­kao:
– Ka­da se spo­me­ne ge­no­cid, on­da se če­sto po­ve­zu­je sa Sr­bi­ma. E, ako će­mo o to­me, to ne­gi­ra­mo. Na­rav­no da ne ne­gi­ra­mo Ho­lo­ka­ust. Što se ti­če Je­vre­ja, to ni­ko ozbi­ljan, ni­ko pa­me­tan ne mo­že ne­gi­ra­ti i ne sa­o­sje­ća­ti s tim – ka­zao je Vu­kić.


Ne­ma kri­vič­nih pri­ja­va

U čla­nu 325 Ka­zne­nog za­ko­na Hr­vat­ske na­vo­di se da onaj ko­ji „jav­no odo­bra­va, po­ri­če ili znat­no uma­nju­je ka­zne­no dje­lo ge­no­ci­da, zlo­či­na agre­si­je, zlo­či­na pro­tiv čo­vječ­no­sti ili rat­nog zlo­či­na” mo­že do­bi­ti ka­znu za­tvo­ra u tra­ja­nju do tri go­di­ne. Iz Mi­ni­star­stva unu­tar­njih po­slo­va od­go­vo­re­no nam je da po­li­ci­ja ni­ka­da ni­je po­di­gla ka­zne­nu pri­ja­vu u skla­du s od­red­ba­ma spo­me­nu­tog za­ko­na.
– U Hr­vat­skoj to mo­ra bi­ti uči­nje­no na na­čin ko­ji je po­do­ban da se ši­ri na­si­lje ili mr­žnja pre­ma dru­štve­noj sku­pi­ni u od­no­su na ko­ju su zlo­či­ni po­či­nje­ni – ob­ja­sni­la je Ve­sna Ala­bu­rić, za­gre­bač­ki advo­kat.
Pre­ma po­sled­njim do­stup­nim po­da­ci­ma nje­mač­kog Mi­ni­star­stva pra­vo­su­đa, u 2015. su go­di­ni u toj ze­mlji osu­đe­ne 93 oso­be zbog ne­gi­ra­nja, oprav­da­va­nja ili re­la­ti­vi­zi­ra­nja ge­no­ci­da ko­ji su po­či­ni­li na­ci­sti. Njih še­ste­ro osu­đe­no je na ka­znu za­tvo­ra.